Romance Cafe forums

narawno - nepri100jnost nije zakonom zabranjena

( principijelno, narawno - )

Moram opet ja... Je l' vas neko zvao na chat da vas pita koliko je sati ?

mene su zwali da me pitaju kako sam??

fini neki ljudi

so wot? - nekog interesuje dal`sam se ozhenio - a nekog koliko je sati - pitanje je kako unapred mogu da znam nechije motiwe, i da ne òmashim u trijazhi na chiji tju poziw da se odazowem

a poshto kontam da nisam extra-sens - prihvatim dok ne vidim o Chemu se radi

logichno, zar ne?

*
...i pri100jno - mada nekultura nije zakonom zabranjena

a sloboda izbora, a?...a?...

i znas..kad me na ulici pitaju kolko je sati, ja lepo i kulturno kazem da nemam sat...
i kad mi iskoci prozor za messenger i kaze osh da prihvatis il da odbijes..ja lepo i kulturno kliknem odbijanje..
pa sto bi dali dve opcije, ako ne zbog mogucnosti da odaberes jednu..

pa nije Colby o tome - no onom "tretjem"- ignorisan.yu

Ne dam! Ne dam da me proglasite nevaspitanom zato shto ne odgovorim uvek na poziv za privatni chat! Ili bar nemojte pre nego se javno izvinim ili bar objasnim svima chiji sam poziv odbila.

A odbijam, gotovo redovno. Ne zato shto me ne zanima shta bi taj neko da pricha sa mnom. Ne ni zato shto ne volim da caskam. Odbijam, najcheshce, zato shto nemam vremena il' raspolozzenja da se u upoznavanje otisnem. A to odsustvo vremena il' pravog raspolozzenja, sasvim sigurno, signal je (meni samoj) da necu biti dobar i pazzljiv sagovornik, te bih svojim povrshnim odgovorima na koje se cheka nekad i po desetak minuta samo vishe povredila nego shto cu uchiniti odbijanjem na prvu. Mozzda sudim po sebi. Nije mozzda, sigurno je tako. Mislim, mene vishe povredi to chekanje na sledecu rechenicu, nego odbijanje ili jasno obrazlozzenje "izvini, nemam vremena". Zato odbijam. Zato.

Ma ja o chatu fenomenoloshki, u startu, ne mislim dobro... Kako da objasnim, bre! Posmatram ga kao upad, kao ubod, kao prisilu. Reci su namerno jake, poshto razmisljam o fenomenu, moram da koristim apstrakcije, pa ih namerno pojachavam...

Naravno, neko ko chat voli, smatrace nepristojnim to sto se ja ne javljam (ne, nije uvek tako, javljam se ja na chat... well, ponekad). A ja koja chat ne volim smatracu nepristojnim mozzda (pazi, opet to nije tako skroz, namerno pojacavam suprotnosti) sto mi neko nije poslao poruku prvo, omogucio mi nekakav, ma kakav uvid u sebe, pa me onda pustio da odgovorim, kad mogu, kako mogu, kad hocu, kako hocu... Jer, on je mene video, odluchio da zbog nechega hoce da pricha, ja njega mozzda nisam, zasto meni ne dati istu mogucnost?

Zamuljala sam, a ? Ali, nadam se da nesto jeste jasno... o tome kako ja mislim o ovome.

E da, ajde da kazzem sve... pa da me zakucate skrooooooooz... ja sam jedna od onih koji chesto ne odbijaju chat, nego ostave da poziv "odzvrji", od onih koji pustaju da drugi pomisli da bi mozzda mogli da posalju poruku (naravno, ako samo poziv na chat videla). Opet o znachenju postupaka govorim. O j... fenomenu, o rechi "odbijam". Kada odbijem, a radim i to, ondaK to znachi nesto drugo. Ali, nisu svi sa kojima ne chatujem oni s kojima bih odbila da pricham. I da se malo opravdam... Veoma chesto ljudima posaljem poruku da mozzda ne mogu da chatujem, ali da poruke hocu da saljem...

- Imate li sat?
- Imam?
- Znate li koliko je sati?
- Znam?
- Hocete li mi reci koliko je sati?
- Hocu?
- Koliko je sati, BRE?

Ej, nisam bas ovakva.

a bRReeeeeeeeeee - paJ sad - rid maj lipZ - O D B I J A NJ E je Ou Kej - sloboda izbora uz konvencionalni naklon - "hvala, ali ne hvala"

ali, kao male su nas uchili da odgoworimo na "dobar dan", kad nam se neko obrati na ulici - so, bilo kakaw odgowor je jednostavno uchtiv