Ma ja o chatu fenomenoloshki, u startu, ne mislim dobro... Kako da objasnim, bre! Posmatram ga kao upad, kao ubod, kao prisilu. Reci su namerno jake, poshto razmisljam o fenomenu, moram da koristim apstrakcije, pa ih namerno pojachavam...
Naravno, neko ko chat voli, smatrace nepristojnim to sto se ja ne javljam (ne, nije uvek tako, javljam se ja na chat... well, ponekad). A ja koja chat ne volim smatracu nepristojnim mozzda (pazi, opet to nije tako skroz, namerno pojacavam suprotnosti) sto mi neko nije poslao poruku prvo, omogucio mi nekakav, ma kakav uvid u sebe, pa me onda pustio da odgovorim, kad mogu, kako mogu, kad hocu, kako hocu... Jer, on je mene video, odluchio da zbog nechega hoce da pricha, ja njega mozzda nisam, zasto meni ne dati istu mogucnost? Zamuljala sam, a
? Ali, nadam se da nesto jeste jasno... o tome kako ja mislim o ovome.
E da, ajde da kazzem sve... pa da me zakucate skrooooooooz... ja sam jedna od onih koji chesto ne odbijaju chat, nego ostave da poziv "odzvrji", od onih koji pustaju da drugi pomisli da bi mozzda mogli da posalju poruku (naravno, ako samo poziv na chat videla). Opet o znachenju postupaka govorim. O j... fenomenu, o rechi "odbijam". Kada odbijem, a radim i to, ondaK to znachi nesto drugo. Ali, nisu svi sa kojima ne chatujem oni s kojima bih odbila da pricham. I da se malo opravdam... Veoma chesto ljudima posaljem poruku da mozzda ne mogu da chatujem, ali da poruke hocu da saljem... - Imate li sat?
- Imam?
- Znate li koliko je sati?
- Znam?
- Hocete li mi reci koliko je sati?
- Hocu?
- Koliko je sati, BRE?
Ej, nisam bas ovakva.
KAKO ME NERVIRA!!!!!
)
- sloboda izbora uz konvencionalni naklon - "hvala, ali ne hvala" 
) i....ma svašta nešto i....mrzi me brate da pričam.....sporo je i...........gde baš mene nađu.....ma, ne mogu 
