Romance Cafe forums

Od najranijeg detinjstva nas uče da se za ideal treba boriti, odricati dosta toga, patiti, preći mnoge prepreke dok ne dodjemo do krajnjeg cilja – savršenstva.
I, sta se desava kada se taj naš neki ideal pojavi iz vedra neba, bude nam dat kao blagoslov?
Mi ga ne priznajemo, oduzimamo mu pravu vrednost, jer, po Bogu, treba proći sedam gora, sedam mora, preplivati sedam reka, i onda ubiti strašnog zmaja da bi na kraju pobrali plodove.
A ustvari, naše savršenstvo je skoro uvek tu negde, nadohvat ruke... Mi svesno zatvaramo oči, jer trazimo TUĐA, "navikana", "in" savršenstva, a ne vlastita, i tu dolazi do zablude.
Savršenstvo nije splet nekih pogodnih okolnosti, harmonija, ili nesto peto, savršenstvo je u svakom danu koji prođe, svakoj ulici koju pređemo, svakom prolazniku koji nam se osmjehne... U malim stvarima, samo ga treba prepoznati....Prepoznajete li ga?...Obracate li paznju na sitnice...?

"Savršenstvo nije splet nekih pogodnih okolnosti, harmonija, ili nesto peto, savršenstvo je u svakom danu koji prođe, svakoj ulici koju pređemo, svakom prolazniku koji nam se osmjehne... U malim stvarima, samo ga treba prepoznati....Prepoznajete li ga?...Obracate li paznju na sitnice...?"

samo bi na ovo dodao jedna tekst.....


Antoine de Saint - Umeće malih koraka

Ne molim Te, Gospodine, za cuda i videnja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim što je veoma važno, a što manje važno.

Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, vec da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da s vremenom na vreme nadem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.

Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i buducnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.

Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoce, neuspesi i udarci stalni pratioci života - uz koje rastemo i zremo.

Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.

Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.

Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega.

Stvori od mene coveka koji ce brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".

Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, vec ono što mi treba.

Nauči me umeću malih koraka.

Da, bash tako....savrshenstvo je u svakom danu koji provedemo zdravi, pod Suncem i zvezdama, sa ljudima koje volimo...ili samo sa ljudima...sitnice jesu delici koji chine kaleidoskop onoga shto ne mora da se zove savrshenstvo, ali se definitivno zove zivot.

Treba uzivati u svakom njegovom trenutku.

Za svaki sluchaj.

Jer, mozda sledeceg zivota nema...

Ne obraćam pažnju na sitnice. Sitnice i ne primećujem.
Ne interesuju me.


______________________
A "sitnice koje život znače" - eeeee ... to su (mi) jako krupn(ic)e "stvari".

Biti Bog malih stvari....umetnost jr zivljenja.

100% tačno,samo bih zamenio vremenski interval zivota=dana

Mašala !

I vas dvojica da se složi(s)te ... makar i u - malim stvarima.

Mislim ... u savršenstvu ...


______

Mozda je savrsenstvo sabrano bas u misli o prolaznosti zivota?!Dovoljan je jedan usmeren pogled ka ne tako neznoj i lakoj svakodnevnici i....otreznjenje,budjenje...
Dovoljan je jedan pogled u ogledalo i susret sa licem i prvim "brazdovnim tragovima"proteklog.Duboki pogled u sopstvene lavirinte srca.Nije vazno gde sam bio,niti kojim putevima cu gaziti.Vazno je da sam ovde i to,upravo SAD....ZIVIM...A vreme se osipa,pescana zrnca klize...
A upravo SADA,sve buja i vristi zeleno.Mnostvo novih izdanaka i mirisa.
I radujem se...i svom padu,jer ponovo podizem pogled u visine ka svom cilju.Dostici cu ga. Svojoj masti,jer se obnavlja.Neiscrpno,bez obzira na leta koja poznjeh.Radujem se ljubavi koju mogu da podelim i svakom slovu koje ispisujem.A Bog?!
Upravo On nam i daje snagu da prepoznajemo male stvari i pronalazimo zadovoljstvo u njima.Pa,kao tajnu i misticno iznenadjenje, velicanstveno nas negde strpljivo ceka ostvarenje i nekih nama vaznih-velikih stvari.....

...ja koristim izraz jednostvavne stvari....
znati da se ovaj nesavrseni svet ne vrti oko tebe... i da je savrsenstvo u svakome od nas...i mozda kada se udruze sva ta pojedina savrsena bica (savrsena u svojoj nesvrsenosti, tj originalna), mozda samo tada i svet nece izgledati tako nesvrsen...

da..savrsenstvo je u jednostavnim stvarima unutar nas...i u tome da te jednostavne stvari pokazemo ili damo drugima...