A ...ja bih u svemu tome volela da budem realistican optimista - sigurna sam da ne zivim u najbolje mogucem svetu i sasvim sigurno se ne plasim da bi to moglo biti istina.
Optimista i pesimista se razlikuju iskljucivo po dojmu stvarnosti. Extremni pesimizam u obliku depresije, kao i extremni optimizam u obliku iluzije je u sustini "iskrivljeno" shvatanja realnosti. E sad, interesantno je pitanje ko je od njih dvoje ipak blizi "apsolutnoj stvarnosti"?
Optimista izvrce stvarnost u sopstvenu korist dok je pesimista prihvata po sopstvenu stetu. Prema tome, pesimista tendencijelno prihvata brutalnu stvarnost onakvom kakva jeste - realno dojmljiva. Zato su pesimisti u biti realisti, dok optimisti kupuju kroz stimulativno dejstvo iluzije gubitak relanog dojma. Uprkos svim iluzijama (ili bas zbog njih), notoricki optimisti bolje prolaze kroz zivot, jer "think positive" ma kako stvarnostno pogresno da bilo, deluje intro i extro ohrabrujuce.
I mada znam po nesto sto nije zdravo znati, jos uvek mi se svidja ona izreka
" ko ne veruje u cuda (temporary bar), nije realista".
And naraFski :
Never ever kiss a pessimist! 
Napola puna ili napola prazna?
)
