Kad smo kod chipova .....
- Silicijumski tranzistor
- Opticki tranzistor
- Molekularni tranzistor
- DNK tranzistor
- Kvantni Tranzistor
Nkoliko kandidata se vec godinama guraju kako bi nasledili ogromnu zaostavstinu silicijumskih racunara. To je zato sto sposobnosti ovih racunara pocivaju na osobini njihovih tranzistora.
Opticki racunar moze smestiti memoriju svih ikada proizvedenih racunara u velicinu kockice secera u kome podaci putuju u vidu svetlosnih inpulsa - dakle najbrze moguce.
Molekularni racunar moze smestiti u sebe 100 super racunara u zapreminu zrna peska.
Njegov tranzistor je jednostavan molekul koji zaustavlja ili propusta struju u zavisnosti napona u njegovoj okolini.
DNK racunar ciji je tranzisitor kratak deo genetskog niza - kojih ima na milijarde. Pet stotina grama DNK potopljeni u kadu zapremine 1.m3 mogli bi da uskladiste vise podataka nego svi racunari zajedno koji su do sada napravljeni. Zahvaljujuci narocitim enzimima , jedan genetski niz oznacen sa - o moze biti pretvoren u drugi oznacen sa- 1. Ovakvi hemiski procesi mnogo su sporiji od onih koji se odigravaju kod drugih tranzistora , ali se dogadjaju paralelno na veoma velikom broju delica DNK pa zato mogu brzo da resavaju i najslozenije zadatke.
Kvantni racunar..svi drugi racunari koriste bite koji mogu da budu u jednom od dva stanja - o ili -1 .Nasuprot tome kvantni tranzistor radi sa kvantnim bitima. ( nazvani su ( qubit) koji su posledizca slaganja tj, superpozicije oba stanja u kvantnom svetu. Sta to zapravo znaci, moze se videti ako se uporede mogucnosti obicnog 4-bitnog racunara sa mogucnostima kvantnog 4-qubitnog. Dok prvi moze privremeno da smesti u memoriju svog procesora samo jednu od sesnaest mogucnosti, kvantni moze svih sesnaest odjednom. Sa porastom broja bita - odnosno qubita- ova razlika je sve veca. Vec sa 500 kvantnih tranzistora ( danasnji procesori ih imaju po 40 miliona ) kvantni racunar moze istovremeno moze da obradjuje toliko informacija da je taj broj veci od svih atoma u vasioni. Rade na na principu okretanja atoma, ova vrsta okretanja cestica je nazvana - spinom i moze se promeniti u suprotan smer pod uticajem elektromagnetne energije. Tako da se levi smer ( spin ) oznacen sa -0 moze promeniti u desni , oznacen -1
Da, ovako nesto posotji jos odavno i cak radi - doduse eksperimentalno. Da li ce njihova komrercijalizacija uticati na nas?
Svakako...i na nas i na nas dzep
Najznačajniji izumi u ljudskoj istoriji
bravo druze !
...JA...moj tyale i kewa...
