...Licka Jesenica '91...ja mladjani vojnik JNA...kasarna na vrh brda...vukojebina...cuvamo gorivo...samo vuci i medjedi...e da bi telefonirao,moras da sidjes u selo...par kilometara nizbrdo...e a kada telefoniras,red je i da svratis u kafanu...
...tako jedne subote,zapalimo nas trojica u selo...obavimo razgovore i u kafanu...a pazi kafana...Jelen...kakav naziv...
...i svi gosti caste vojsku...pijan si dok trepnes...
...ali unutra nema muzike...peva se...naravno,kada smo nalili lobanju,pridruzi smo se...raspojasali,poskidali...i zapevali neke...jebem li ga,nemam pojma...znam samo da moras da drzis jednu ruku na uvetu...
...u tom ulaze neke mace...zene u kafani...sramota...
....mislim mace...bili su to lokalni medjedi,ali posle toliko vinjaka...
...naravno,odmah smo ih postavili za nas l'astal...krece vatanje,zvalavljenje,drpanje...teranje bre...
...u jednom trenutku...sledim se...moj kapetan u civilu...stoji na vratima i gleda nas...pogledom mi pokaze da podjem sa njim do sanka...ustadoh i krenem do njega...pita...sta radite?...a ja mucam...zezamo se...
...a koje su vam ovo ribe?...nema pojma...neki sljam...kao i mi...
...kaze mi...pogledaj napolje...kad tamo...20 muskaraca...jedan dosao po zenu...sramota da ide u kafanu...a sa njim dosli i rodjaci i komsije...
...i sta sada pitam...ne gine nam shorka?
...ne shorka...nego corka...pobegli ste sa straze...
...bezite na zadnji izlaz...uhvatih ona dva majmuna,izvukoh ih i gas da nas ne ubiju...ali opazise nas i skotovi krenuse za nama...kakva trka...po vukojebinama...to je bre extremni sport...adrenalin cist...bez dopinga...
Kafana je moja sudbina...
te teta INS ,postedi me ovog kafanskog repertoara 
...i ispricaj neku pricu,dogadjaj zezanje....
aj sad ja malo....
