Romance Cafe forums

Imam pitanje za vas. Sama ne mogu doći do odgovora i treba mi pomoć.

Poznajem čoveka koji u svojoj 32 godini obožava igrice. Toliko ih strastveno igra da kada sedne za komp i pokrene igricu, u stanju je da pored istog povede 5-10 sati praveći tek povremeno pauze da ode do wc-a ili da napravi kafu.. pa ponovo...
Njegov emotivni i društveni život jezivo trpe zbog toga...

Pitam se kako pomoći takvoj osobi? I odakle ta potreba da se toliko beži od real life na taj način?
Imate li u svojoj okolini ljude sa sličnim strastima.. možete li mi makar malo pomoći?

Iskreno.. pokušala sam sa onim ultimatumima: Kad dođem kod tebe na kafu molim te nemoj da igraš igrice.. i vidim da čovek duboko pati kada ne može da priđe kompu. Ali isto tako, samo tada kada nije zalepljen za komp uspemo super da se ispričamo, posavetujemo, zezamo..

Imate li sličnih iskustava.. pa i ako nemate.. molim one oštroumne za savet..

Hvala.

Termin koji najbolje odgovara ovom je KOMPULZIVNOST.

No, greshish ako mislish da je to neka vrsta poremetjaja, u ovom sluchaju nije.

Rech je o fazi koja ima svoje trajanje (kod nekoga bash zna da potraje). Ne razlikuje se ni malo od tvoje posete RC-u, vremenu koje pasionirani filatelista provodi sa svojom zbirkom, pecaroshu koji satima sedi kraj vode i sl.

Priznajem da je sama potreba da se radnja iznova i iznova ponavlja u najmanju ruku chudna u ochima posmatracha, ali nije nishta alarmantno, veruj mi.

Tvoj prijatelj je samo osoba koja ima snazzan takmicharski senzibilitet i zzelju da ovlada i zadovolji svoj pobednichki duh.



Sasvim je izvesno da trpi. No, prestatje da trpi onoga trena kada se pred njega postavi zadatak tezzi od onoga koji je trenutno pred njim. Najcheshtje se takav chovek sam prene iz sveta u kojem je i krene sasvim neshto drugo, novo.



Potreba iste vrste kao i tvoja , moja , svih nas ovde koji mixamo real i virtual life.

Ako ti je stalo do njega znatjesh pravi nachin da ga malo skrenesh. Nemoj da se zavaravash, potpunog skretanja sa faze u kojoj je sada netje josh dugo biti.

Strpljenje i sve tje biti ok.

... ovim odgovorom si i mene "utešio".
__________
... do prošle godine imala sam taj "problem" sa detetom. Nisam znala kako da ga odlepim od kompjutera i izvučem iz sobe.
... do tada (iako po ćitabi informatičar) za comp sam imala interesovanja-koliko i za lanjski sneg.
A onda.
Jednog dana, čini mi se da sam se probudila potpuno sluđena i igricama i internetom i fotografijom i svim onim što me je satima držalo zakucanu za stolicu i ekran.
Počelo je dete da se žali i nani i ujaku, pa čak i drugovima - kako od majke ne može da priđe svom stolu, a kamo li tastaturi.
__________
Iako je situacija elovala bezizlazno -problem smo rešili !!!
__________
Sada ima svako svoj comp.
__________
Da mi je neko pričao ne bi' mu verovala.

Hvala Dream...

Sto se mene tiče.. jedino mogu da pričam sa njim.. Pa ako je tako.. mogu samo da se nadam da će ga jednog dana proći.. Možda kada osnujem porodicu.. dobije decu.. šta znam?

U svakom slučaju HVALA PUNO.

Molim i drugi put.

Obzirom da si utvrdila chinjenichno stanje , sada ti ne preostaje nishta sem da ostanesh pravi prijatelj i to prijateljstvo uchvrshtjujesh na dnevnoj osnovi.

Bitje to sve ok , ne brini.

ne generalno se setjam teoretichara koji su josh 70tih uzimali sve vrste elektronskih medija kao potencijalnu opasnost za stvaranja tada novog oblika zavisnosti. Ipak smatram da je recimo kompjuter manje zlo od televizije, jer je nekako interaktivan.

Mnogo ljudi u mom okruzhenju chesto kad imaju neki problem odlutaju u cyber svet. Mene to ume da podseti na ZEN meditaciju. Okupirash svest nechim "racionalnim". Uspavash cenzora i dopustish da ti se neke stvari prirodno slozhe.... Mislim na onaj poznati mehanizam kada ti se reshenje problema pojavi u svesti iznenada posle sna ili posle obavljanja neke sasvim desete aktivnosti koja ti je naizgled samo odvartila pazhnju od tekutjeg problema.

@mumonkan

Sjajno poređenje.. samo, svi smo različiti tako i način dosezanja Zena je različit od osobe do osobe. Meni kao hiperdruštvenoj osobi nepojmljiva je ta potreba otuđenja, mada i preveliko bežanje od problema sigurno nije rešenje. Svako ima neki svoj ventil, bolje tako nego čir, infrakti, šlogovi i ostalo.

Dream je lepo objasnio.. i slažem se sa tim što je rekao. Ipak, negde se ta potreba mog prijatelja kosi sa mojom logikom. Ja se sa problemima hvatam u koštac i dok ih ne slomim ne odustajem, nema bežanja u syber dimenzije. On pak više vremena provede u virtuelnom okruženju i opet ne vidim pomak.. rešenje problema.. Ako je to proces odrastanja onda u njegovom slučaju užasno duuugooo traje...
Šta reći.. sedim uz njega, pijuckam kafu pričajući sama sa sobom dok on tek povremeno okrene glavu klimajući kao da aminuje. Nadam se da će i to proći.. nadam se zbog njega.. a i zbog sebe.. Prosto želim svog prijatelja nazad..

svako se bori sa sobom na svoj nachin,neko se zatvara u kutju,neko virtualu dozzivljava kao real...protji tje ga ...just take it easy...vreme lechi sve...pa i takve vrste "zavisnosti"...

@Malena... thanx, I will take it easy.. to mi jedino i preostaje.. Strpljenje, strpljenje i samo strpljenje..

....bogmeeee.... ja bi tu i tamo digla frku... tek toliko da se ne opusti i ushshushka...