Romance Cafe forums

...90-te...putujem za Ukrajinu...Kiev...uvek sam voleo da putujem vozom...blejim kroz prozor,upoznajem nove ljude...zeleznica ima taj specifican miris...cuo sam price da se mnogima ne svidja...ali eto,meni je taj miris super...
...do Kieva se putuje 24 sata...naravno,vagon restoran je chudo...nalivam lobanju raznim picima,cisto da vidim koje su mi granice...u to vreme sam bas bio veoma aktivan sto se tice alkohola i raznih opijata...oko mene,uglavnom Rusi koji idu dalje za Moskvu...veseo neki narod...samo se zajebavaju...pridruzujem im se...ne toliko zbog njih,vec...zbog zenskog drustva koje je sa njima... ...alkohol prshti na sve strane...naravno...u jednom trenutku sam se samo probudio u svom kupeu...sa uzasnom mucninom...ko zna koliko sam bio u nesvesti...
...stanica u Kievu je ogromna...5 sati ujutro je...posto treba da se vidim sa likom tek u 10,a jos uvek je mrak...ne bih da rizikujem...ostacu da se sunjam po stanici,dok ne vidim dan...setam i u jednomtrenutku pogledam...ljudi ulaze u neku prostoriju,velicine ucionice...sedaju na stolice koje su poredjane u redove jedna do druge...nije mi jasno...pridjem i ugledam plakate...jbt...24 sata bez prestanka...ljudi dolaze da gledaju filmove sa Van Damom i razne pornice...na videu koji je prikopcan na neki TV... ...gde sam dosao jbt?
...nadjem se sa likom,izmenimo pakete i lovu...imao sam ceo dan vremena da obidjem grad...uvece,sedam opet na voz i paljba kuci...scenario isti,samo ovaj put odlucujem da smanjim alkohol...vagon restoran...prilazeci sanku,pogled mi se sretne sa crnkom plavih ociju...koja je sedela sa nekim likom...lepa...ali bas lepa...cirkam tako i u jednom trenutku neko me povuce za ruku...platices mi pice?...na cistom srpskom...riba vec ide dugo za jugoslaviju...svercuje neka govna,zaboravih...pitam je...ko ti je onaj lik...kaze...brat...pa zovi ga da popije sa nama pice...nece,kaze...zato jer je video da sam bacila oko na tebe...
...nije mi bilo jasno...kako brat pusta sestru da startuje frajere po vozu?...
...da skratim...zavrsimo ona i ja kod mene u kupeu...zaspao sam...budim se...nema je...pogledam...fali mi torba... ...brzo dignem jastuk...dobro je...tu je pederusa sa lovom...ali boli me sto sam ispao majmun...
...naravucenije...nikada ne karajte ribe u vozu...pogotovo asko su u drustvu "brace"...

juce.
dan lep, ko' stvoren za sta god ti se hoce. u procepu oko odluke otici do parka, prodavnice ili mozde popiti pravu , al' odgovorno tvrdim pravu italijansku kafu dole na skveru ,sedim listajuci stampu koja vec hrvate vidi kako pregazuju otomansku imperiju sa najmanje dva razlike. ispostavilo se kasnije zasto se te novine smatraju tabloidom.
slusam cavrljanje deteta mi na terasi. isprva ne obracam paznju, a potom zvirnem. jos u pidzami mada je dan poodmakao nagnula glavicu, izdigla se na prste i razgovara sa tek useljenom komsinicom preko puta. ona zaliva cvece i par biljkica koje lice na paradajz i kao da je i ne slusa, s vremena na vreme dajuci mrzovoljne odgovore. moja ne prestaje.....
a kako se ti zoves ?
jesi rodjena u ovoj zemlji?
znas, ja imam dve zemlje.
dal' znas kako se kaze italijanski jedan, dva, tri ?
ja znam , uno duo....
imali smo italijanski dan u skoli.
nemam brata ni sestru ali imam gusenicu u tegli.
izgleda odvratno.
salim se, zove se wally.
bilo bi lepo kad bi na ovom drvetu napravili kutjicu.
znas, onu sa stepenicama....
ali nema veze ionako sam samo ja dete u ovoj zgradi.


ja se osecam obavezan da se umesam, udavi zenu. " izvinjavam se ali ona voli da prica, nadam se ne smeta?"

vidis da ne smeta dady, da smeta rekla bi.
bas je fina ova devojka.
cao, vidimo se...
sta ima za dorucak ?




juce. obican dan.

"Onaj ko hoce neshto da uchini, naci ce nachina. Onaj koji nece, naci ce opravdanja" (ne secam se ko je ovu mudrost rekao, al' me podsetishe na nju danas)

... Na koju foru i odakle iz sebe izvlachi svu tu energiju i spremnost da pomogne drugima, vrag bi ga znao. Uvek. I bez ostatka. Bez zadrshke. Bez rachunice o tome koliko koshta dobro koje chini. Bez ochekivanja "da mu se dobro dobrim vrati...".

I nekako je veliki skroz. I duhom i telom. Stvarno veliki. Chudna, divlja, a pitoma meshavina dechaka i odraslog choveka. I oni shto ga poznaju dele se u dva tabora - na one shto ga vole, iskreno i potpuno i one druge, shto na njega gledaju s chudjenjem, mrzeci ga iz nemoci da mu u dobru budu ravni...

Uvek, ali uvek bash, natera me da stanem ispred sebe i proverim: znam li ja, uopshte, shta je humanizam? Bih li ja iz druge drzzave, avionom, o svom troshku, doshla da na pregled ochiju dovedem starog komshiju? Komshiju chija su deca zaboravila da im otac vishe ne vidi dobro, da ga ochi bole u dugim samotnim nocima i da u Beogradu ima lekar koji mu mozze pomoci. Bih li ja?

Ne bih, da se ne lazzemo. Ja bih, kao i mnogi drugi, nashla sijaset opravdanja i pred sobom i pred Bogom. Opravdanja shto neshto ne mogu. Tako bih ja. I tako bi mnogi. A on je od onih najredjih shto nalaze nachine.

taj pogled se ne zaboravlja.......umorne ,velike plave oci,crvene od nespavanja sa velikim podocnjacima na svega par centimetara od mog lica.......pricale su vec 1000 puta.......ispricanu pricu, pricu o nesreci....i koliko to bilo banalno videlo se u njima pored zamucenog pogleda i ona ljudska toplina.....ona, koju smo cesto vidjali kod starih ljudi ,koji su vec duboko svesni konacnog odredista........ ta toplina, mozda tek delitj ukupne impresije je tu da pokrene......ono ljudske topline koje sami posedujemo......vrlo polako , spustio je svoju veliku saku obraslu gustim plavim maljama na moju, koja je lezala na stolu......i rekao mi vrlo tiho, kao da mu to pricinjava ogroman napor......thank you my son, I am from Liverpool.......pogledao je svoj kofer koji je vukao za sobom , i odsutnog pogleda nastavio da se provlaci izmedju stolova nudeci svoj magazin....big issue...... taj zrak ljudske topline i taj pogled ucinio mi je da u momentu pomislim.......god is gona reward us and god is gona punish us after all......

dakle, ne osećam se baš baš bajno, osećam se usukano, kao suva šljiva, ošamućen sam, celo predveče sam dremao, potom ustao da bih se suočio sa vrtoglavicom i letargijom. ni sada nije bolje, naokolo vrela, trula, lepljiva junska noć, slušam Džejsona Bekera ali ni taj vanvremenski duh ne pomaže. znoj je dominantan, znoj i češanje. komarci i pauci su me pronašli, vrebaju iz mračnih ćelija, sačekaće da zaspiš i onda krenuti u napad, dogamizaće, dopuzati, dozujati do tvog usnulog tela. i nema načina da ih eskiviraš, osim da nabaciš ronilačko odelo, ili se dematerijalizuješ i šmugneš u neku alternativnu eteričnu dimenziju.

prvi put u ovoj godini probao sam lubenicu i opa, baš mi se dopala, celu sam je smazao sa nekoliko čaša crnog vina. dobro, pošto je tek sredina juna, dovoljno sam bistar da ukapiram da nije u pitanju ona dobra stara klasična luba koje smo hasali kao mališani, već pre neki moderni genetski modifikovan hibrid (kao one kockaste što uzgajaju u Japanu) no ne marim, daleko je Japan. ova moja nije bila kockasta, već prirodnog i skladnog oblika, kao devojačke zadnjice, i to se vizuelno dalo vrlo lako ustanoviti. sada nije ostalo ništa od nje, samo crno vino i koštice i oglodana zaobljena kora i možda nešto od hranljivih sastojaka i dalje prisutnih u ovoj utrobi, krvotoku, ovim stopalima. uz to, i dalje osećam kako su mi jagodice na prstima lepljive dok ovo tipkam, a verovatno su i slatkaste.

Citrullus vulgaris. ta magična, sočna, okruglasta biljka iz porodice bundeva. Citrullus vulgaris. telesne definicije kao zadnjice devojaka, osim ako ne živiš u u Japanu, zemlji izlazećeg sunca, gde su devojke kosooke a lubenice kockaste. Citrullus vulgaris. veoma zdravo povrće, odličan diuretik, posebno dobar za bubrege. njenim unosom organizam se snabdeva bitnim dozama vitamina A i C, a od minerala najzastupljeniji je kalijum.

svakako, bilo bi super kad bi sada umesto iznošenja lubenicinih nutricionističkih svojstava, ovi lepljivi prsti mogli da unesu u komp neku ljubavnu pesmu, ali ponekad to ne ide lako, posebno kad taj deo tebe nema šta (ezgaltirano) da saopšti svetu. i onda preuzimaju primat lubenice, konzerve, bezdušne vojske insektoidnog marširajućeg mraka itd.

Citrullus vulgaris. priznajem da mi se malo popravilo raspoloženje otkad sam sa opservacija o insektima skrenuo na opservacije o ljubavi i lubenicama. i tako, upravo sam i ja smazao jednu, uz nekoliko čaša crnog vina. možda zato noćas nema meseca nad Zemunom.

...boske je u stvari hercegovac....majka mu je iz hercegovine a o ocu ne govori... ni o majci ne govori al tek toliko da mu je dom u hercegovini...

boske je tipichni prostodushni bosanac, tupog izraza lica s pogledom koji se chudi svemu....i kad ne izgovori iz pogleda mu izbija " a shta ti je owo?"..a kad izgovori to je dubokim glasom s opushtenom donjom vilicom..."a shta ti je owo?"... ochekujem svaki put da mu bala padne s ugla usne.

...boske je skonto da u beogradu postoji neka fora za bit dobar fra'er... nije mu josh kompletno jasno koja je to fora al je sasvim siguran da neki trik, neki recept postoji....

...boske stanuje kao podstanar NA zzarkovu...nema devojku i radi dva posla...boske je stalno umoran...uvek mu se spava...i pushi kad god nadje dvadeset sekundi slobodnog prostora....

boske je shlang. ima vitke duge noge. ima planinski taman ten dodatno toniran zzutim od nikotina...

...bosketa je beogradski shmele marko navuk'o na tanak led, izvrgao ga ruglu i uchinio predmetom opshte zajebanjcije....marko je biJo u americi!....

jedno gluvo pre podne slao je bosketu sms-ove s nove kartice predstavljajuchi se kao devojka...kad je boske hteo (iskusno) da potvrdi prichu marko je molio mene da glumim dotichnu damu.... te ja tako mesham sos od gorgonzole da ne zagori i pricham s bosketom koji je na dva metra od mene s druge strane kuhinja/shank barijere.....

b:"ej chao!"
m[mazno]:"chaaaoo...."
b:"pa kako si?"
m:"evo odlichno. a ko je to?
b:"kako ko je?"
m:"aaa neeeco ti siii..."
b:"ja sam. pa shta radish.."
m:"eto malo tu u nekoj guzzvici....ti?"
b:"radim. na splavu sam.."
m:"mhm..."
b:"pa jesil' ti vecheras sama?"
m:"ahaaa..."
b:"chitavu noch!?"
m:"chitavu...."
b:"pa jel da dodjem?"
m:"obavezno..."
b:"pa eto...ja sam na poslu do shest...a gde si ti?"
m:"na zvezdari....blizu bolnice...javi se kad zavrshish pa da se dogovorimo..."
b:"pa vazzi...eto...a ochel nam bit fino?"
.....
.....
.....
ochel nam bit fino postao je pozdrav u nashem malom establishmentu....

ugovarash sex s nepoznatom osobom i pitash ochel nam bit fino

....ne bi to smislio niko nikad do jednog bosketa...iz hercegov'ne....

edit: boske je totales iskulir'o zajebanjciju .

... Posle mi bude zzao. Postidim se. Pred sobom najvishe. Al' ne vredi, ni sebi ne umem da objasnim zashto. Zashto se ovako dechije, grubim trtljanjem od tuga branim? Valjda iz nemoci. Iz straha da ne potonem. Iz... Ma, ne znam.

Tek eto. Ne dam da me tuge, paralishuce, neizrecive i mutne potope. Al' me zato grube rechi, one shto k'o bodljikavu zzicu oko sebe razvlachim, nachisto izgrebu. I... I tek mi vrh jezika ostane chitav, taman toliko da preko njega mogu da razgovetno kazzem: izvini.

i sve je jos uvek tu , a nije

jebiga, znam, teško je razborito povezati misli u ovom kasnom času, a tu je i crno vino. ali eto moram da izjavim za dnevnik da je protekli dan bio veoma čudan i zanimljiv, ispunjem svakakvim transformacijama raspoloženja. prvo je bilo dosta neafirmitivnih misli nakon buđenja iz nekog izvitoperenog sna gde je mnogo toga umiralo, zavijalo, poprimalo najmorbidnije oblike. onda sledi kao uspostavljanje neke ponovne duhovne ravnoteže i furanje u susret danu. muvanje ulicama u potrazi za poklonima za dve oho-ho mlade dame i jednog oho-ho mladog gospodina. izbor je pao na ružičaste klavijaturice ukrašene zelenim dugmićima različitih plesnih ritmova, zatim jedan doboš za popravljanje raspoloženja roditelja, plus ksilofon. nekako sam u fazonu da ti dečji pokloni uvek treba da navode ovaj ili onaj kreativni aspekt deteta da, ako je moguće, vidljivo ispliva na površinu. zato im uvek dobavljam klavijature, gitare, doboše, pištaljke. ne znam otkud potiče ta čudna manija ka instrumentima, samo znam da je moju prvu gitaru otac polomio udarajući je o beton dok je lovio miševe po uglovima garaže a ja posmatrao tu mišolovačku ruku dok me rastavlja od mog muzičkog sna. a ovakvi ekscesi naših očeva neminovno proizvedu neku kompulzivnu reakciju u tvom kasnijem dobu, pretpostavljam. i tako, sada samo sejem naokolo muzičke instrumente u krila deci prijatelja, da im nikad ne ponestane predmet za svirku kad očevi na momente polude. sve u svemu, bilo je super večeras uz tortu i žvaku u noći i buljenje u Danijeline čarobne noge i predaja poklona završena je očekivanom sihnronizovanom paljbom nota, i neka ta mlada gospoda sada nastave da razvijaju svoje muzičke sposobnosti dok im pospani roditelji veselo aplaudiraju u krmeljivim zorama.