Dream Raider: Danas 16:45
Kulturni centar , hepening maturanata Gimnazije.
Deca, do juche , do danas... sada ``veliki``, sigurni i odvazzni da zakorache u sledetju etapi.
Sharenilo osmeha spojilo se sa sharenilom boja toaleta i vechernjih haljina. Momci uvode devojke. Potok najlepsheg shto ova drzzava ima. Prosek ocena generacije 4,22. Budutjnost mnogima je sasvim izvesna.
Gledam moje chedo. Kao da juche behu dani kada je jedini nachin da zaspi bio da spava kao zzepche preko mene. Zvala je to ``eko tebe`` .. ``pr`` smo nauchili malo kasnije....
Poznajem sve njene drugove , sve drugarice ... znam vetjinu josh od vrtitja. Prilazi Jovana, jedna od omiljenih drugarica, i ljubi me...
- Vi ste moj omiljeni sagovornik na telefonu, svaki put me do suza nasmejete...
Nije to nishta, uskache moje chedo, jednom me zvao Darko , ma znash ga ... bio u nekom gadnom bedaku, smorio me za 30 sekundi i ja mu kazzem - evo ti moj tjale pa prichaj sa njim .. prichali sat i neshto ... Sutradan me Dare sreo u shkoli i rekao : ``netju tebe ni da zovem vishe, samo sa tjaletom tju da pricham... moj ne pricha tako sa mnom``...
Gledam ih , chavke, kao da im durasel ugradjen i samo melju , melju .. a lepi , svi lepi ... moja deca....
Na tren smo ostali sami :
- imash li tremu?
pokazala mi je dlanove , potpuno vlazzni su bili...
- nemoj milice, znash da si vezzbala tu pesmu onoliko, i Amy (vokal grupe Evanescence..a chiju pesmu je moje chedo trebalo da peva pred 1500 ljudi) bi ti rekla da je ok... Udahni, ispusti vazduh do pola i kreni ...
- Bitjesh tu negde?
- Da, bitju tu , snimatju... bitju sasvim blizu , skoro kao i u onom ``eko tebe``...
Nasmejala se i krenula ...
Znao sam da odlazi, odlazi drugachije. Odlazi smirenim korakom . Korakom koji je vodi negde , negde dalje od vidokruga moga, negde gde netju motji da je dodirnem i chujem svakoga dana...
Ostao sam josh cigar duvana tako sam. Nedostajao mi je neko, tu ... tu jako....
Ushao sam u salu , gomila sveta tiskala se . Babe , strine , tetke ... bratja , sestre , roditelji , zvanice ... Osetjao se onaj tezzak miris izmeshanog znoja i parfema... Da sam imao maskaru , otopila bi se...
Kretje program ... ja chekam drugu tachku, moje chedo...
I evo je, sva u crnom - kako jednom reche; ``nikada nije dovoljno nositi crno`` , penje se na binu sa Vladom gitaristom , drugarom iz IV2 i Lidijom , koja tje je pratiti na klaviru , Lidija IV 1...
Uzima mikrofon i cheka prvi takt. U glavi mi je tuklo kao u kovachnici, ruke su pochele da mi podrhtavaju .. Jbte, sjebatju snimak , skoncentrishi se ... Tishina, skoro komorna atmosfera.. Svi su navikli na Jasnino pevanje, na svakoj zzurci, svakoj priredbi , svakom takmichenju... Ali ovo nije svako, ovo je neshto drugo, ovo je poslednji put, poslednji put ovde.
Glas, kakav to dete ima glas.. bruka...
Ochi su mi dobrano bile mutne al` sam se trudio da ruku drzzim chvrsto, dovoljno chvrsto da kamera zabelezzi - poslednji put. Peva andjeoski, para tishinu sjajan vibrato... teshka pesma u majchinu... Hotje li izdrzzati?... Odmaknem malo pogled od displeja i vidim gleda ravno u mene... nasmejao sam se , bar mislim da jesam i pocho da cupkam u ritmu .. nasmejala se i ona i onda se ``otkachila`` ... toliko je nama potrebno podrshke, jedan jedini osmeh....
Aplauz je trajao.....
Strchala je sa bine i prishla ....
- kako je bilo? upitala je, a zenice kao u Mileta cigana kad vidi `iljadarku u komadu....
- bilo je .....
nishta dalje od toga nisam uspeo da kazzem ... nije ni bilo potrebno ...
bilo je , poslednji put .... ovde i ovako...
i dalje mi je nedostajalo tu , ono tu ....
Obetjao sam video klip za ovaj post i konachno je stigao
Napomena : monitorski zvuchnici, koji inache sluzze da bi vokal i ostali sebe chuli , nisu postojali .... pevanje na ``gluvo`` , chujesh samo odjek sebe sa sekundom zakashnjenja... no, ipak .. bilo je
.........klub 27......
a mi u senci 
