Romance Cafe forums

toliko puta opevana , opisivana, dodirnuta od puno ruku kao lucka kurva ,stoji na stolu kao iz prkosa ......tamne puti, maslinavo zelene boje ili nekog slicnog depresivnog kolora, divnog zaobljenog zenskog vrata, skoro u pokretu , pozivajuci lascivno na bludne radnje......nudeci svoje punasno telo sa zaobljenim bokovima skoro svakom strancu.......ne mareci ako na svetu postoji ista slicno, jer superiorno svesna , zna da je jedina i neponovljiva.......znajuci sve moguce tajne, od suzom navlazenih maramica za nekom oktobarskom klasom, cemernih noci u nekom podrumskom polusvetu, sirokog osmeha za prvenca, ili razdiruceg bola za nekim izgubljenim.......dajuci i uzimajuci istovremeno ona postepeno postaje simbol divljenja, raison d' etre i iskorak u nestvarno kada nam je to potrebno......a potrebno nam je, kako kome po zasluzi, i ona je uvek tu da razvedri ili rastuzi.....gledajuci je u blagoj predigri pogledom, ne dodirujuci je ni nenaslucujemo sta donosi sem zakljucka da mora biti nesto novo i uzbudljivo....tek kad prospe svoju medeno crvenu utrobu [cudno, u tom momentu se uvek setim stihova " this one goes to one I love "-REM]pocnemo da vodimo pravu ljubav, ona izaziva nemirom u casi, novim mirisima koje nije lako dokuciti, dodirujuci blago otupljene delove nase svesti, igrajuci se sa osecanjima koje smo uredno sklonili da ne smetaju previse......ja se isprva borim, ne dam joj da prevlada, da uzburka osecanja i da uzdrma uspavanu svest, pijem je da joj oduzmem snagu mada znam da je jaca i da ce prevladati......i u toj nemoci kao poslednji kockarski adut iz rukava pomisljam da ce je bas pogoditi ako je ne popijem......ha, pa to i ceka da se predam bez borbe ,razmisljam......i u svemu tome me obavije izmaglica, odlutaju misli i telo postaje vantelesno u blazenom klimaksu predajuci se potpuno......vise nista nema neko krucijalno znacenje, pobedila je i moras da joj se divis......do sledece prilike.


bas mi se dopada non-vip status i to sto nisam alkoholik.cao 20-sedmashi....

...ko se u ovo ne bi zaljubisHka...

...sedim u kolima...cekam da konacno keva izadje sa posla...zuri mi se,jerbo moram da menjam auspuh...a ljudi vec izlaze...nestrpljiv sam k'o da cu se upisati a wc nigde...vidim...izlazi plavusa...onako...na prvi pogled...lepo izgleda...razmisljam...koliko bre novih ljudi ima u firmi,pola ne znam...priblizava se autu...e sada cu bolje da je oshacujem...medjutim...poznat mi je taj hod...jbt,gde sam je video...kada je stigla do auta...pogleda me i u prolazu reche...cao...najezih se...jbt...steglo mi se grlo pa nikako da odpozdravim...krajnjom snagom prevalih cao...nasmeja se i prodje...vidim u retrovizoru kako se udaljava...zar je moguce da je nisam prepoznao?...odjedanput osecam...seche me u stomaku...e do qrca...besan sam na sebe jer imam taj osecaj...i krece film...vrte se scene u glavi...kao oni crno beli filmovi iz doba Chaplina...ubrzano,samo se kaleme scene...osecam osmeh na licu...neverovatno,sve ruzno sam zaboravio...u trenutku...cuju se vrata i reci...cao sine...sto si se tako zamislio?...mislim se...e kevo...samo da znas...

Secanja su ponekada tako lepa

ne kazem da ne godi , ali to sarenilo zna da zamori.....polish delicatessen......sto ce reci, strugani kiseli kupus u tegli sa sargarepom, botzek, kuvana pa dimljena carska slanina, sarani koji plivaju u plasticnom buretu jednom godisnje, tu oko bozica, vanilice i stanglice posute prah secerom kao iz bakine kuhinje.. ....advokatska kacelarija white ryland.....svako trazi neku pomoc i svako ima neki problem.....debele etiopljanke sa buljukom dece koji se zavlace recepcionarki ispod stola, nekoliko mracnih faca verovatno sa makovih polja afganistana, elegantna dama kojoj prolazi rok trajanja ali itekako drzi do sebe distancirajuci se od gomile, dva plavusana [verovatno neka letonija/latvija] koji se tesko sporazumevaju i sa prevodiocem, recepcionerka gubi kontrolu nad gomilom ali se ne uzbudjuje, samo mnogo glasnije odgovara na telefon.....perfektan haos.....sheperd's bush market radi svaki dan.....prolaz izmedju dva nadvoznjaka metro linije je ispunjen do poslednjeg kvadrata......orijentalna radnja sa zacinima je uvek puna, na tezgama se razmenjuju izguzvane "petice" da se otkljucaju telefoni, mango ide na komad ne na kilu, okra, sweet potato na kilu, koferi se prodaju svugde okolo, ima kofera otprilike da emigrira jedna manja drzava, guzva oko tezge sa etno muzikom, prevrcem po cd, nikad cuo, ali zato odjekuje sa jednog kraja do drugog edy grant i bob marley, nikako ne mogu da odgonetnem profitabilnost radnje koja blista sjajem i cistotjom ali nikad ne videh ni jednu musteriju, prodaju odecu i obucu iz zlatnog doba rb-a, sjajne kosulje, cipele od krokodilske ili slicne reptilske koze,siroke pantalone sa obaveznim tregerima i manzetnama, savrsene oblikovane bele sesire, itd, pri samom kraju smestena je halal mesara, ovcije glave gledaju iz izloga, teleci butovi su naslagani jedan preko drugog, ocisceni pilitji strce nogama u vis kao bajoneti, prodavac, nasmeseni brka grgurave kose nosi "nekad bila bela "kecelju, odmah preko puta radnja sa ribom, obicno se tesko moze prici zbog vode koja se stvara otapanjem leda na kojem je riba, red mulet, plaice, dover sole, haringe, rakovi, salmon itd.......linija 49 mi je uvek bila poligon za posmatranje svega onoga sto je stvorila ljudska rasa, prilicno je duga i povezuje zapadni i juzni deo grada prolazeci kroz jedan od najelitnijih i najbogatijih delova ,a tu se mogu sresti mladi ili ne toliko mladi poslovni ljudi u obaveznim prugastim odelima sa obaveznim anglikanskim poreklom noseci akt tasne sa tragovima vremena na njima kao dokaz da poticu od prethodne generacije, mlade sluzbenice koje od ranog jutra doteruju sminku jednom rukom a drugom vesto kucaju poruke na svojim telefonima, uzurbane poljske bildere sa rancima iz kojih viri gradjevinski alat, studente iz svih delova sveta koji sa slusalicama na usima prelistavaju poslednju lekciju, tajlandjanke koje "zapevaju" pricajuci onako malene i takodje zureci na posao u neke od bogatih kuca gde spremaju ili setaju kerove, arapkinje uvek napadno nasminkane sa neprimerenom kolicinom parfema, tinejdzeri u skolskim uniformama sa skolskim kravatama koje vire iz dzepova, najrazlicitijih fizionomija sto samo potvrdjuje kosmopolitizam sredine, krupne ali skladne sa neverovatnim drzanjem zene sa kariba koje zrace samopouzdanjem......slicno je kada se podje onako polako peske od sheperd's bush green-a, velikog zelenog trougla prema hamersmith-u i dalje prema high street kensingtonu, smenjuju se oblici, epohe i stilovi toliko jedinstveni za ovaj grad, toliko jedinstveni da ih obicno turisticko oko u potrazi za imperijalnom prosloscu obicno previdi......edvardijanski niz mansoneta sarene kao torta, stroge viktorijanske sa obicno visokim stepenicama na kojima sedi mladez u toplim julskim vecerima, blokovi opstinskih zgrada sa zaobljenim ivicama od crvene cigle gradjene za gradsku sirotinju pocetkom pedesetih, poneka art deco sa karakteristicnim prozorskim ukrasima koja je uspela da se odrzi medju staklom i celikom.....sarenilo , eh sarenilo.....zna da umori.....

Ode mi žensko dete,matoro,na more,pre 6-7 dana,a mali Nikola koji živi sa majkom,uđe ladno i useli se u njenu sobu,pored mene... I ne misli da ide,mada mu je dosadno,s obzirom da mu 500 metara dalje kraj u kojem živi,drugovi,majka... Shvatim da dok se Jovana ne vrati on otići neće,nervi mi se regenerisali,nas dvojica sami veći deo dana... Setim se nekih emisija na nacionalnoj,gde kažu da,gorile ili koja slična vrsta,ne znam tačno,odrastaju prve tri godine uz majku,a posle toga ne mrdaju od oca,jer u protivnom ne mogu da prežive,tj. moraju život da nauče tako... Da l' je moj/naš sličan majmunskom nije pitanje,život je valjda život... Puno mi srce nekako,jer ja tu ljubav prema deci ne znam da pokažem kao drugi,nekada ne mogu,nekada ne mogu oni,jedino da osete,a valjda osećaju...

Usput to mu je prvi put u poslednjih 3 godine da dođe na duže od 2 noći...

Elem biomelem,u ovih nekoliko dana ne mrdam nigde i dobijam poruke tipa ti NAS ne voliš više,kada ćeš doći,što bar ne zoveš da pitaš kako smo i kako je beba,ona je siroče i sve u tom fazonu... Kao uživajte dobro je što je tu,al' ona je siroče... Objasnim sms-om,doduše,da je ona toliko mala,pa srećom ne zna da je siroče,a da ovih dvoje velikih žive ove tri godine kao siročići,pa mogu da budem toliko pri sebi i ne mrdam od njega ovih nekoliko dana,tek da zaboravi na činjenicu da ne živi kao većina njegovih drugova... Još me i pita... Tata kada bih ja mogao ponovo da se rodim,pa da živimo zajedno svi,kao da je on kriv što sada ne živimo zajedno...

I šta odgovoriti suprotnoj strani... Malo je falilo da napišem da se nije izvadila poslednjim sms-om da ona poput svih bikova žena jednim sms-om,jednom rečenicom u jednom danu može da trasira sebi nesrećnu priču i da je to jače od racionalnog mada je i jarac u podznaku... I usput kao dobro je njoj mama rekla da ja imam svoj život i da je to tako... Pa jok jbt nisam imao do 44,pa sretoh nju i nadjoh život...

A kad je trebalo birati,izbor beše njen... Ne bi joj bilo prvi put da abortira,a od mene je znala čemu se može nadati i pre nego je došla pred izbor...

Pomogne mi ženska glupost da u sebi prelomim nedoumice koje imam lakše nego bih sam to uradio... Srećom,pa je tako...

Da budem nekom veći otac više nego drugima ili veći muž nego sam bio ili jesam sada... NIKADA...

Lepo kažu u onom domaćem filmu... Nikada žena,nikada isti posao...

Podelih sa vama svoj svakodnevni opus pitanja i odgovora... Sam se pitam i sam sebi odgovaram...

Zanimljivo da stalno gutamo sopstvenu pljuvačku,a kada bi pljunuli u čašu retko ko bi je popio,a ništa se promenila nije...

Ili što ljudi ubijaju,kasape,siluju,ubijaju svoje potomstvo,onanišu i boluju od krš nervnih boleštura,a životinje nikada i ništa od toga uglavnom,osim kada ih zatvoriš u kavez...

Čim smo u kavezu imamo potrebu za zakonima kako bi sprečili prirodu da nas kažnjava sama...

Samo velika lasica ubija iz zadovoljstva u životinjskom svetu...

To prepričah bizarni niskobudžetni triler od sinoć...

A sad ću da popijem 2 limenke ledenog jelena i baš da vidim da li ću izdržati da ne odem po još nekoliko... Nisam pio od onog dana ništa...