Romance Cafe forums

Ehm ...
Pronadjoh se medju ovim rotarijancima, pa ko velim ...
Uz duznu zahvalnost i pripadajuce postovanje virtuozu literarnom , 'tedoh reci da je inspiracija za pisanija razna na slobodnim temama jednaka razini potrebe za sharowanjem necega iz bitija nasega sto nam se interesantnim za shiri auditorijum ciniti da ...
Iliti kako to Mesha mnogo lepse reci zna ...

Quote
... ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.
Unquote

Ugodne vam dane zelim, lipi moji ...
Malo vishe zadovoljnih osmeha, jednostavnijih misli i pokoju policu crnog domaceg ...

i jos da se zna da otad macke ne mogu da smislim...
i jos da se zna da je to mojoj kumi bilo strasno smesno
i kumu
i da mi je bilo jasno zasto su se vencali....
i tako..........

izbrisashe, isekoshe, pretumbashe al nea veze....ionako je virtuozno zamisljeno.....da se shkraba ko shta 'ce.......da se prekopava po dushi, secanjima, radosnim susretima i odbolovanim iskustvima.........pa se prionem sa zadovoljstvom da .........

se setim stoleta cimera.........pita on jednom prilikom posle njenog odlaska .......jel ti to ,msm ?ma ne........stole otkud ti to......a rado bi mu reko, suprotno.........kaze on ako ti neces baci kod mene , za bolje i nisam....jos ga se secam na toj tropskoj vrucini kako mu titra silueta na + 55 ...a on u pocepanim papucama i slamnatom sesiru mase onim .....svojim kiklopskim rukama....nekome......i to je onda bilo zadnje vidjenje.......jer smo krenuli razlichitim stazama....samo sam cuo par godina kasnije .....kako ga nadjose u jarku pored prasnjavog puta u srcu africke vukojebine.....overenog sa ak-47......dugo mi posle toga dolazio onako nenadano pred ochi.......i nisam nikad shvatio.......koliko je to povrsno prijateljstvo, ustvari bilo pravo........

nije poenta ove pricice zal za mlados`.....mislim,nemam ja to..stvarno....ja sam i kao dete jedva cekala da ostarim....pa da sve jednom bude iza mene,da se komotno prepustim citanju i lencarenju i da ne brinem oko ovog i onog,te kako cu,te sta cu,te dokle cu....

elem...

sinoc izadjem s prijateljima s kojima sam izlazila osamdeset i neke....
imali smo neki kafic,blizu reke,severna strana,pa leti bude hladovina...
znali smo da sedimo citav dan....stizu ture pice,prica svako sa svakim,nije neprijatno da sednes i sam..ionako to samovanje nece dugo potrajati,sesce vec neko od poznatih...
kad ogladnim gazda kafica trkne u obliznju kafanicu pa mi donese hamburger o svom trosku
a popodne,gazda se izuje,zavrne nogavice pa vodom poliva bastu i razgovara s gostima koji jedno izvesno vreme moraju noge da podignu...
muziku gosti menjaju po svom nahodjenju,naravno
kafic je radio izvanredno,godinama...a onda se zatvori...
pa covek posle nekoliko godina ponovo otvori kafic,na istom mestu
samo s lepsim enterijerom
vise mesta unutra a manje napolju
klima,rasveta...ostala cuda...
al` nikad vise kao pre...

elem...
sinoc odem s tom ekipom koja je nekad bila inventar kafica
ispratimo sve goste pa ostanemo sami unutra
trazimo muziku onu nasu,ondasnju
jedna prijateljica ide u sank da opere case
gazda i dalje sedi s rukama prekrstenim preko grudi,u nekom zimogrozljivom stavu
isti,jebote ko pre dvaes godina
saljemo ga u pola pet ujutru da nam kupi vruce bureke i jogurte
pa onda jedemo
smejemo se polupijani...
................................................
a jutros.....glava ko autobus......

Celo nase vaspitanje nam zatvara oci prema prirodnom svetu. Sa vaspitanjem nam uklesu radikalni smer interpretacije prirode.

Da li ste nekada razmisljali o tome da svako od nas pod prvo vidi a narocito dozivljava i interpretira odredjenu boju ili nijansu boje sasvim individualno, ali je svi nazivamo istom bojom, jer smo naucili da se ta boja (kako god je mi stvarno videli) tako zove? Ne pricam o daltonizmu, nego o gradaciji vizuelnog dojma. Zamislite da buljimo u ogromnu povrsinu "bordo" boje kao primer. I ti i ja buljimo u to isto "bordo", ali ja to "bordo" vidim tamnije, agresivnije, odbojno, vise braunkasto, dok ti to isto "bordo" vidis svetlije, zivahnije, mirnije, sa zelenim sjajem etc. Oboje to doista nazivamo "bordo", jer smo od malena naucili da se ta boja tako naziva, pa taman da je ja videla i "dozivela" posve braun a ti zeleno. Dakle, kompatibilni smo samo po terminologiji koju koristimo za tu boju...

U potpisu : ....triv...kao takva sama po sebi....

MislEla sam na svaku bordo boju.
Svaka mi je odvratna.
Zasto?
- Pojma nemam, al' mi je odvratna boja.

Mislila sam bukvalno na ono zasto neko oseca belu kao crnu, a crnu kao belu. Pricam o bojama - ne u figurativnom smislu, nego u bukvalnom. O dozivljavanju boja. O vizuelnom dojmu i fantaziji, ili interpretaciji vizuelnog dojma...

O tome sta je "vid" i sta nam se cini da je "vid"...

Ukratko : bludim!

Stvar je u tome da sam krenula da razmisljam o tim stvarima kada sam se osetila odgovorna za "vaspitanje" nekoga.

Posve lucidan primer : objasniti detetu koja je koja boja. Kazem ovo je crvena, ovo je braun, ovo je ljubicasta. Ne razmisljam pri tome kako je dozivljavam - tu boju, nego redjam "nazive". I ondaK se desi da te dete pita zasto se bordo boja zove crvenom bojom, mada je ona vidi mozda posve braun!

'El shvatio neko ovo?

____________________

Poenta mog bludjenja je bila : pokusaj opste definicije necega sto uopste nije definitivno, ali ga kao takvog smatramo...

Vrshac ...
Ladno, keru se jezik za rep zalepio ...
Umesto cuvenog vrsackog vina, domacin nas naliva galonima piva sto daje novu notu tekucim problemima ...
U centru grada masa ljudi obnevidelih od rostilja, neznih reci Sinanovih pesmica (rana faza) i sa slicnim pseudodigestivnim problemima ...
Kuda ... ?
Kafane zatarabili, nema za DZ ...
Kae duzd ondasnji, domacin nas, ajde ...
Podjosmo u obliznje dvoriste uz prijatno drustvo nekoliko bakica sto prohladno vece u teferichu provode ...
Povadismo cune i obliznji cosak zalismo ne bi se malter bolje vezao, ucini mi se da statika nije bas nesto dobro proracunata ...
Nasmesismo se bakicama i lagano, nogu pred nogu, oslobodjeni kapitalnih stega zivotnih, vratismo se u okrilje bahanalija navadenih ...
Osmeh je bilo tesko sakriti ...
Mozda edukativno didakticki karakter price nije bas na zavidnom nivou, ali je kraj svakako srecan ...
Eto male crtice ...

Bejahu nekad Amza i zena mu...Ziveli su tu gde su ziveli...Bilo im lepo...Nije bilo ranog ustajanja i odlaska na posao...To je bilo najvaznije...Valjda...

Postojalo je samo jedno pravilo koje se nije smelo krsiti...

Tu bese i jedna zivotinja...Bila je prelepa...U svim duginim bojama...Ne znam da l` se to tad zvalo duga...Mozda su im tada prizme bile drugacije, pa su malo drugacije razlagale svetlost...Imala je i krila ta zivotinja...Letela je necujno...Lebdela...Krilima je jedva mahala...Samo tek da krene kroz vazduh...Oduzimala dah svakome ko je pogleda...I svi su joj se divili...Samo...To je bila njena spoljasnost...Niko nikada nije pricao sa njom...Niko nije znao nesto vise o njoj...

Sta se desava dalje...Ova zivotinja dodje jednog dana kod Amzine zene...Bla-bla...Zapricaju se....Oduvek sam se pitao...Da l` je ta zivotinja bila zenka ili...Ova odusevljena sto je zivotinja dosla kod nje, po prvi put pricala sa nekim, i to bas sa njom...Zinula i nema pojma...Navuce je zivotinja vrlo lako da prekrsi pravilo...

Amza k`o amza...K`o i svaki drugi soklendza...Njega navuce zena...A ipak je bio svestan da krsi pravilo...

Dodje odmah Onaj koji kontrolise da l` neko krsi pravila...-”Sta je bilo?”

Amza i zena mu i zivotinja...

-”Slusaj, Amzo, da si se izgubio odavde da te ne vidim vise...Nemoj da ti je palo na pamet da pokusas da me molis da se vratis ovde...Od danas ces poceti da radis...Da vidis kako je...I svi ce traziti od tebe...I niko ti nece nista davati...I bla-bla-bla...I najvaznije od svega...Plasices se punog meseca...”

-”Ti zivotinjo nijedna...Neces imati krila vise...Neces imati ni noge...Ni ruke...Puzices...Svako ce da te gleda sa najvecim gadjenjem...Stresace se svaki put...Aha, jos nesto...Neces vise imati boje...`Ajde marsh, da te ne vidim vise...”

-”A ti zeno.......”

Mikrofilmovala i metla u zub.


... .....eeee ni bond nije što je bio....oni matori paceri su zavodili po tuce riba....onaj brosnan samo po jednu...frajer džebiga...ovoga novoga nisam gledao....ke vidim kad vidim...


...nego....u podgorici....


...opšta gužva u studiju..frka trka cajtnot...a kolegama za vrat seo neki stari podgorički fotograf….kako god mu urade neku glupost koju je naručio još pre deset dana nije zadovoljan….

….pizde svi odreda, al ne vredi…dobar prijatelj direktora i vlasnika studija…džebiga…


….u svu tu gungulu upadam ja…aj da me neko slika trebaju mi slike…više pojma nemam za kakav dokument…digitala…fleš…frontier….slikice za 180 sekundi….aj zdravo….

…uzme onaj matori smor sliku…gleda je i iscepa…

…dijete….nema ova slika duše….ti si fotograf i ti to znaš, al si zaboravio…nego ajmo mi kod mene da ti stari XX napravi sliku za dokumenta….

…odemo u njegovu radnjicu….negde u pizdi materinoj….uđemo u atelje….

…ja zinuo…ne mogu da verujem……radnja je …prima majstor mušterije….a ja bih se zakleo da je muzej….

…tri reflektora sa po dve glave….al nisu fleševi nego opalne sijalice…..tako nečega se sećaju samo ovi stariji od trideset iz provincije….stolica kp domska…one što se okretanjem postavljaju u položaj anfas, poluprofil, profil…..pozadine komada tri…bela, siva, crna….na stativu srednje formatni pentaks…..u prostoriji odvojenoj crnim platnom ogledalo od plafona do poda…..ceo atelje zastrt sivim linoleumom….

…uparkira mene čika u stolicu…namesti na poluprofil i snimi….

…kaže…dođi za neđeljak dana….a sad aj tamo kod vas i uradi ono što sam tražio, sad znaš šta oću…..