Romance Cafe forums

KUD' DA KROCIM?!
****************


Rec, ,zvuk, mis'o sad ko metak.
Kud' da krocim da se ne suocim?!
U zasedi oprezna da cekam,
dok gorcina i jada nestane,
k'o sto miris iscrpen prestane?

Ne zeleh da uzmem sebe,
zeleh da Ti sebe dam.
Samocom da Tvoju stitim,
da dodirnem vatren plam.
Da prostore taknem Tvoje
i da zelje nase, vise se ne boje.

Al' zaludu htenja...
Iznenada dodje
- kisom letnjom prodje...

Rec, zvuk, mis'o sad ko metak.
Kud da krocim da se ne suocim?!

Krijem te od drugih.
Sa usana tajna
Izmice mi vesto.
Ne priznajem sebi.
Da pobegnem sudbi:
da bude sto ne bi!

Osvrcem se cesto i nadanja rubim.
Plasim neutesno, pobedjena- gubim.
I, cuvstvuejm dusu, stanje pod bremenom.
A, srce posrce, mraci se, uzdise.
Ruke umorne, venu, klonu, suse.
Glava teska klonu, raspuknu temenom...

Rec, zvuk, mis'o sad ko metak...
Kud da krocim da se ne suocim?!

O,Svemocni, molim snage,
mudrosti i volje Tvoje.
Put istine i milosti blage,
da ugusim boli svoje.

O, Svemocni, molim smelost,
sto ne mogu da promenim,
da izdrzim, nastavim da zivim;
da pad rdjav, USPONOM zamenim.

Barbara

LJUBAV
*************
Nije vazno sto ti pogled ne znam
i tvoj korak sto mi nije znan;
sto nas reci kad-kad zabole.
Ta, nase se duse vole!

Nije vazno sto ti ruku
u svojoj ne drzah ruci,
sto na usni ne sniju poljubci,
sto zajedno nismo kisli.
Ta, nase se grle misli!



Barbara

ZENA
****************
Hrabra amazonka pohodi divljine.
Pogledima kroti zverinje i bilje.
Junacna, odlucna, gorda Orleanka
opasnoscu plovi od trena postanka.

Plameni jezici lomace i muke
kad razdiru telo, ustrepti joj dusa.
I srce zatuce, k'o u silnoj strasti,
Jer, zna kako s' srcem, a duhom treba mreti;
Mada, ,zivot daje i ljubi dar sveti.

I, kad pognuv' glavu zrtveniku, moli,
naizgled nemocna, porazena nije.
Ni okovi teski, ni krletka zlatna,
ne mogu je sputat' raskosnu i bujnu.

Na prestolu sedi otmena i hladna.
U loznicu, onda, ispruzi se meku:
stidljiva i mila- razgali cistotom,
ljubazna i mazna- uzbudi, zaseni
zamamna bludnica, pa, govor zanemi.

Smela, bojazljiva, il' nezna, razbludna;
il' mudra, lukava, okrutna, ohola;
bila jadna, bila divna, bajna
- osta zena zamrsena tajna.
- Bice carovito, zanosno koliko!
Zagonetno, a ljudsko toliko !

Barbara

zamisli kako stavljam utoku na celo

celo telo mi drhti u iscekivanju smrti.

nemam sta da izgubim zato ne osecam strah

a smrt je tako blizu na vratu osecam njen dah.

Zasto bi to uradio?!

ovaj svet mi se zgadio,

ljudi te mrze bez obzira sta radio.

Kritike od ljudi kojima kritike trebaju

mira mi ne daju!

Kazu : "voleti ne zna"

i da ljubav ne znam sta je,

da sam covek koji ne zna da je primi

jos manje da je daje?!

Zato podizem zid oko sebe

i mislim koliko zivot je bedan,

ali necu da placem

jer mojih suza niko nije vredan!

NEKA REC ZACUTI !
***************


Ne kazuj mi nista!
Neka rec zacuti!
U dim se raspline
k'o pescane dine.

Recju zelje skrivas.
Strahove zaklanjas.
Boris se i bunis.
Obmane poklanjas/

Zato, ne govori!
Neg' cutnju razbudi!
Tisina nek' takne,
da prostor pomakne.

I rec dokle cuti,
svojom dusom
Tvoju da naslutim....

Barbara

IGRA
********


Na istu smo nisku nanizani.
Svi Vi znani i neznani.
Telo nam je samo zemlje malo.
Uzdu i okov coveku je dalo.

Razrezite pupak teskoba, bolova!
Zatrite poreklo samotnih podneva!
Strahotnoga praska oganj ugasite!
I, odsutnih zelja tragove sakrijte!

Pa, igrajte igru bestezinskog stanja,
od postanka placa do muka skoncanja.
Beskonacja kosmosa, drevnih piramida,
igra prividjenja,
gde napukle sene
od cujne lepote, sto divljine krote,
cula comesaju,
duhove zasene.

Na istu smo nisku nanizani.
Svi Vi znani i neznani.
Nek' zivot nam nije tek robovska beda,
neg' igra zanosna, bozanskoga reda!


Barbara

Rastopljena neznost paganskoga Boga
ogleda me kao jutro neznanu zoru.

Zoruje i mesec zbunjenih ushiju

i cheka svoj mrak,
da mu svane.

@ktulu