
Vasha poezija ...
ПЕСМА БЕЗ КРАЈА
Хтео сам ноћас да ти песму пишем
једну од оних које вечно трају,
Како када словом, не могу да дишем,
А ум ми је просут ,по твоме бескрају.
Стихови ми плачу негде у прашини
Док мисао тражим дрхтавим прстима,
О кол'ко те има у немој тишини,
У свему што живи, у мојим очима.
Желео сам само да ти руке љубим,
Да далеко време стопим у близину,
А знам да немоћан све поново губим,
И све дубље тонем ,у твоју дубину.
Да хтео сам душо да ти песму пишем
Сад док сан се игра са мислима твојим,
Како када словом не могу да дишем,
А ум ми је просут, више не постојим.
Кад ти с јутром сунце лице помилује
А крупне ти очи сан поклоне дану,
И док птица песма ,даљином се чује,
Не питај се где сам, ту сам ти на длану.