Romance Cafe forums

I rekoh im:

"Stvarno ničeg
Nije bilo među nama"

I slagao nisam ništa
Jer kad mi je ova dama
Tuđa žena
Te večeri krišom dala
Svoja bedra
Bela
Laka
Toliko nam naga tela
Behu tesno pripijena
Da između ne bi stala
Niti zrnka maka.

Vrela Reč



Jedna je umrla reč, danas, u pola devet
Izdahnula je kako priliči prvoborcu
Hrabro i časno: mirno legla na stari krevet
Stavila sebi tačku pa svom skliznula tvorcu

Život joj beše buran: družila se s Bodlerom
Pod krovom na Monmartru rađala mu sonete
Pozirala spram sveće mažena guščjim perom
Sivilom pergamenta pravila piruete

Skliznula reč je vrela u hladni stisak smrti
Vozovi nisu stali, svet se i dalje vrti
Na njeno mesto odmah dođe reč druga, nova

Sve dok jednoga dana neko, u smelom letu
Ponet krilima starih i drugačijih slova
Vrelu reč ne otrgne tom hladnom vilajetu.

U SLUH MI SE USELIO NERED,
NEKI NOV HAOS
OD MNOSTVA RECI
PA GDE GOD POGLED DA USMERIM
U MENI JECI,MUMLA I ZVECI.

NISAM TI TRAZILA DA ME VOLIS
NISAM NI PESME TEBI PISALA
SAMO,UZ TEBE KAO NA STRAZI
SVOJE SAM KORAKE DISALA.

A SAD NE MOGU SA TOBOM DALJE
NE ZELIM VISE DA TE PRATIM
JA SAMO BEZIM NA TRENUTKE,
I UVEK SE SAMO SEBI VRATIM.

ZATO SAM PUTUJ,BEZ MNOGO RECI
GRANICE PREDJI SVE SVOJE,
U MENI OD RECI JOS UVEK ZVECI
I DANAS SU MI MUTNE BOJE.

Satir plamenog oka usnulu Nimfu sreo
U hladu ispod brega gde kliza potok laki
Skinuo s njenog bedra tanak svileni veo
Pa uradio što bi i pravi pesnik svaki:

Pokraj potoka gde se pohlepne mreste štuke
Zadivljen njenim bićem među noge joj pao
Ispod pojasa svoga uzeo s obe ruke
Instrument nalik fruli pa joj ga zasvirao.

Nimfa se trže mazno i u čudu se nađe
Uzdah joj prekri lice dok Satir pesmom gudi
Pa reče: "Bože dragi, zar ima išta slađe
Od te muzike nežne kad te iz sna probudi?"

Reci! Pomozi mi! Objasni!
Kako da kažem ono
Što učiniće se svima kao laž
Sem nama?
Šta da ti pišem
A da tobom obeznanjenu misao svoju
Obznanim
Na način dostojan Tebe?
Da li je moguće pisati o nama
Bez klišea
Koji mi jesmo
Starog koliko i reč "Volim"?
Kaži! Pomozi!
Jer
Teško je bilo šta smisleno reći
O osećanju uobičajenom a tako neobičnom
O emociji neverovatnoj a čestoj
Kada su najlepše reči već odavno potrošene
Kada su pesnici ukrali najbolje stihove
Kada su mi jutra boje tvojih večeri
A osmeh ti, možda, mojim čemerom miriše
Teško je o bilo čemu pisati
Kad su nam jedine opipljive dodirne tačke
Treperava belina monitora
Šaraf globusa
(od pogleda tvoje suparnice sakrivenog pod stolom)
I usamljena kanadska topola
U uglu moga dvorišta
Koja već odavno zna
Da u njenoj krošnji
Svakoga svitanja
Sa neizmernom lakoćom
Tvoj lik prepoznam.

Ne daj
Da tvoje telo lako
Prekrije olujni vetar
Daruj ga prosjacima
Što sede ispred katedrale
Nemi i sakati
Pijancima
Umornim od noći
Proturenih kroz smežurane dlanove
Vojnicima na straži
Tužnim zbog pisama
Koja ne stižu
Daruj ga neštedimice
Odžačarima garavog lica
I čistog srca
Radnicima u fabrici
Koji platom kupuju
Dečje osmehe
Oznojenim nadničarima
Nabreklih mišica
A veđa zadignutih
Saobraćajcima
Kad te uhvate
Da prođeš kroz crveno
Daruj ga svakom
Živom
Ko ti uputi bludnu pomisao
Samo ga meni ne daj
Nikada nikada
Ne daj ga meni
Prepuni su mi džepovi
Odavno već
Vetrova i oluja

Biserna shkoljko ,

imash dobro varenje ,

ali bez ambicije ,da uradish vishe ,

dochekacu starenje

i umreti bez TEBE

onako tiho ...

Najtishe....

PEVAO BIH TI VECERAS KAO DRUGU .
I NEMOJ DA SE SMEJES
KAD MI SUZA KANE .
I NEMOJ RECI :
" DOBRO JE "
" NIJE "
" BICE....


O, KAKO JE OVO LUDO....
OCI GOVORE , A RECI CUTE .

-BICEMO PRIJATELJI -

DOBRO JE .

I NEMOJ RECI - ZASTO ,
JER, MORACU PESMU DA PLACEM ,
JER, MORACU TUGU DA OTPEVAM .

I KADA TI PRICAM O SVOM ZIVOTU ..
NE GLEDAJ ME ,
NECES NACI ODGOVOR U MOJIM OCIMA .

-BICEMO PRIJATELJI -
DOBRO JE .

NAZDRAVI MI VECERAS ,
POZELI MI U OVOM LAVIRINTU DA ISTRAJEM
I NE PITAJ ME ZASTO MI DRHTE RUKE
I NE PITAJ ME GDE SU RECI ,

POGLEDAJ ME I VIDECES
KAKO TI PEVAM TUGU....