Romance Cafe forums

Pre nekog vremena listala sam imenik. Gomila poznatih imena.. Ovaj se oženio, ona se udala, on je u Americi, oni su u Švajcarskoj.. ona je.. on je.. I stadoh. Poznata imena, draga.. a nekako smo se izgubili u vremenu.. I počnem tada da prebirem po glavi kako, zašto? Gde je zaškripalo.. I shvatih da smo "samo" prestali da se čujemo.

Poruke bez odgovora. Pozivi na koje se ne odgovara. Uvek je nešto preče.. nema se vremena.. želje.. Možda i prezasićenje.. I ostali smo samo imena na listovima papira.

Da li zaista tako brzo živimo?
Da li zaista imamo valjana opravdanja čak i za one koji su nam u nekom trenutku bili zaista bliski, u životu značajni?
Da li je postalo toliko normalno samo produžiti bez reči, bez ikakvog odgovora?

I kako reagujete na to? Jednakom ravnodušnošću? Ili se trudite da dobijete odgovor po cenu toga da budete i dosadni?

................................................

Ja.. zavisno od osobe... Ako osećam da vredi borim se kao lavica... Hej, pa nisam ja prijatelje po pijaci skupljala pa da ih tako olako bacam!