Romance Cafe forums

O seriji Los serranos, koja poprima tragičan tok.

Razmišljam o bolu. O fizičkom bolu, a i o onom drugom, kako ga nazivaju, duševnom.
Kad ljudi kažu - fizički bol nije ništa...
ahaaaaa...A zašto se onda tako teško podnosi? Kada nas zaboli bilo šta, većina se prvo uhvati za tabletu protiv bolova.
Doduše, za onaj drugi bol ne postoje tablete, istina je istina. Ali postoje druge metode lečenja. Bas juče kažem mojoj jačoj polovini - ti znaš šta mene boli i ja znam šta tebe boli. I zašto da ćutimo o tome jedan pred drugim. Pala mi na pamet ona Partyjeva tema "pasivna agresija, ili..." Da, ne postoje tablete, ali postoji supružnik ili ca, postoje prijatelji, postoji NEKO.
A fizički bol?
Šta kad tableta ne deluje, kada je slaba u odnosu na intenzitet bola. Kada se celo telo kupa u znoju, a grč stegne i samo srce....
Evo, u ovom trenutku sam svesna, do koštane srži sam svesna koliko je život lep! Samo kada je bol prošao. Tako je malo potreno da čovek bude srećan. Samo to malo, da bol prodje...
Ih, sad bih, čini mi se, mogla i da poletim...I ne tražim ništa, ne želim ništa, ne treba mi ništa, samo da uživam u ovom osećaju lakoće... bez bola....

... na osnovu te percepcije je Shopenhauer ustvrdio da je, parafraziracu, sreca izostanak nesrece, tj. bola, nelagode i slichno... na neki nachin je to tachno, ali ne u smislu da je sreca pasivno stanje odsustva negativnosti, nego neshto na shta se aktivno utiChe... dakle, srecu stvaram, kreiram otklanjajuci bol ... a opet, sreca se u nekom drugom smislu shvata kao svest o takvom stanju odsustva nelagode ))) ...

sta li moj drug Ckomi radi?

...o OBICHNOJ..

...o tome kako sam uvek vishe voleo losh original nego dobru kopiju...

...a josh kada je situacija obrnuta, onda mi je sve to maalko bljutavo...

hm.setio se provedenih godinu dana
[1990-1991} u mornarici/bilo je to pula.split.lastovo.korcula.tivat.brac i vis.bilo je zausta divnih trenutaka a i losih.
setio se pustog ostrva i kupanja na njemu.nigde zive dushe sem nemaca i nemica sa svojih jahtama.ni traga na obali da neko zivi tu.
split kao grad me odusevio mada sam ranije letovao u titovom odmaralistu danas poznatija kao tudjamnova vila.grad sa najlepsim devojkama u jugoslaviji posle Novog Sada.setao sam u svojoj beloj mornarickom odelu.hiljadu vespi i zalio sto moja nije tu.

ruzna slika mi je ostala ono davljenje vojnika na tenku znajuci i da je moj drug negde u blizini.

skinuo se iz vojske u septembru na svoju odgovornost sa ostrva visa.dolazeci u taj grad Split nisam se osecao vise prijatnim.sedim na obali u civilu i molim boga da vec krene bus jer nema drugog prevoza.svuda oko mene uniformisana lica.i tako od splita do mostara pa do sarajeva iz njega do beograda stigoh kuci.nikom se nisam javio da dolazim.


zao me je druga muslimana koji mi je pozajmio putnu torbu za stvari.verovao sam da cu je poslati nazad njegovim roditeljima.nikad se vise nismo ni culi niti videli.

U sred velikog posta, ccc!!

..Jbt...shto mi dobro stoje shishke...

Ja razmisljam o nijansi zelene koja je u pozadini na Ckomijevom profilu....odmorih oci skroz...

samo ako nisi gledala boju.....