Šetkam se po internetu i naidjem na neke "mozgalice" i logičke zadatke. Uradim
i baČim se na rešavanje istih.
I onda se setim... Od brata od tetke sam, svojevremeno, uzela veliki broj tadašnjih "Galaksija". Možda se neko i seća tog časopisa. Zaista je bio sjajan, imalo se šta pročitati i naučiti. Izmedju ostalog, bilo je i tih mozgalica. Sećam se i sada - sedim na podu, pored mene gomila od 70-tak brojeva. Otvorim stranicu sa logičkim zadacima i ostavim sa strane. I tako celu gomilu. Onda uzimam jedan po jedan, prvo se time zanimam satima, a onda krenem da čitam ceo časopis. Trebalo mi je jedno 3 meseca da izgustiram sve. A onda vratim, pa uzmem sledeću gomilu...
U medjuvremenu se brat iselio za Ameriku, a meni ostavio celo to blago. Čuvala i čitala, pa ponovo... i tako dok nisam izgustirala. Ili prerasla.
I na kraju, čitavo to bogatstvo je završilo... u kontejneru. A sada mi žao.
Isto važi i za reviju "Zov". Živela sam za svaki drugi četvrtak, samo da kupim Zov. Stotine brojeva, sve uredno složeno, sve isčitano od korice do korice bar 3 puta. Jednog dana dolazi ćale i nosi kartonsku kutiju. zove me. Ja gledam, koji ti je to djavo , bre? Otvaram, a iznutra mi se, sa vrha gomile, smeši prvi broj Zova!!!! Broj iz 80 i neke godine, kada sam još učila slova i nisam pojma imala o tome...
Pitam, odakle ti ovo, a oči mi sijaju od sreće. Kaže, nije bitno ćero, neko prodavao, ja kupio. Pa koliko je koštalo, pitam. Čale se smeje i kaže - jedna kafa, ćero, ali velika...
I to je završilo gde i galaksije
Eh, valjda čovek poraste... Mada, i sada bih tako rado opet sela na pod i ...
Da, deca rastu, a sećanja ostaju.... beše mu ga....
Ćaskanje - o čemu razmišljate upravo sada?
" i slichno
