Da li vam se nekad desilo da odmah po ustajanju prvo upalite kompjuter i uđete na vama dragi forum da vidite da li ima novih pp i koliko njih se usudilo da prepravi ili dopuni jako važnu misao koju ste pred spavanje osmislili i postovali.
Krmeljive oči, još nenaviknute na dnevno svetlo već su na jako važnom zadatku.
Kakav divan osećaj je kada vam monitor poželi dobro jutro. Napolju je lep sunčan dan ali, koga to interesuje. To samo može da vam smeta i brže bolje navlačite žaluzine da bi slika na monitoru bila oštrija i jasnija, bez senki iz spoljnog sveta.
Pregledate važne teme od kojih vam život znači. Neverovatno. Niko vam se nije suprotstavio, niko opsovao.
Da li je moguće da ste naprasno omekšali i omanuli u taktici.
A da ipak pošaljete post sa oštrim upozorenjem da takvo ponašanje više nećete tolerisati.
Razmišljate o ideji da pošaljete nekoliko pp poruka svojim istomišljenicima iz kritiku da od njih niste očekivali toliku tolerantnost po tako važnim pitanjima. Možda je bolje ne brzati već još malo razmisliti. Sine vam ideja da ste vi možda postali predmet zavere pojedinih nickova koji očekuju da pogrešite i da vas onda dokrajče.
Sedate za tastaturu. Dlanovi se znoje, mozak vam radi na ivici svojih mogućnosti ... vreme leti a vi još nemate ideju. Upsss ... kafa. Otrčite u kuhinju i vidite da je voda u džezvi za kafu uvrila. Gde baš sad kada je toliko bitno da se ne nervirate i ostanete staloženi.
Ponovo sedate za tastaturu, još sekund razmišljanja nije na odmet i ... bingo ... ideja je rođena.
"Ti smradu jedan ne možeš tako da mi se obraćaš. Idiote nevaspitani, prvo nauči da brišeš d...pa mi se javi. Y...... vas sve tako pametne na gomilu ... i tebe i tvoje g..... koji te podržavaju. Ma boli me q..... da li će me banovati, nezasita ..."
Mnogo je bre težak ovaj forumaški život - citiram mog dragog druga, nick Aleksijus nece se ljutiti znam
Forumaška zavisnost
