Romance Cafe forums

Valjda jos neko osim mene cita poeziju? Sta mislite koji je najromanticniji domaci autor prema vasem misljenju?

Ne bi bilo fer od mene da kao pokretac ove teme ne kazem koja je moja omiljena romanticna pesma tj. pesnik, pa prema tome to je svakako Milan Rakic, a tesko je izabrati jednu njegovu pesmu, ali mozda bi to mogla biti Ocajna pesma. Ko nije procitao ovu pesmu ili druge Rakiceve pesme, svakako nek to ucini, ako je i malo ramantican

Ne postoji jedna pesma ,napisano je vise njih...

Desanka Maksimovic-Ceznja,Opomena
Miroslav Antic-Senka
Vasko Popa-Ociju tvojih da nije
Velimir Rajic-Na dan njenog vencanja
Milan Rakic-Lepota
Jovan Ducic-Pesma zeni

Trag

Zelim: da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneses od mene
samo tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.

Milos Crnjanski

sto se mene tice
najromanticnija je ona pesma koja te podseca na nekog, na neki dogadjaj na neko vreme...

tako su meni najromanticnije pesme
uspavanka koju mi je mama pevala kad sam bila mala
zatim pesma kad me je decko iz komsiluka prvi put poljubio
pesma kad sam prvi put poljubila momka koga volim
kao i pesma koju je neko meni licno napisao...

..koliko god te dodirnule necije emocije ,..ako ih nisi sam doziveo i ako te ne podsete na licno iskustvo i dirne u zaboravljeni deo...onda pesma nema vrednost ))

pozdrav svima

hmmm.... a sad malo ona: ovo je jedna pesma koju mi je napisao bivsi decko.... par meseci posle naseg rastanka:

NA CEMU TO STOJIM, OBALI ILI VODI
I TRAG MOJ U PESKU HOCE LI SE ZNATI
PRE NEGO SE NOVO SUNCE RODI
TIHO CU U MRAK ODJAHATI

PONECU SOBOM USPOMENE
VELIKE DANE NESPOKOJA
KADA SI JEDNOM ZASTALA KRAJ MENE
I JA ZNADOH DA BICES MOJA

I DOK U MENI TO SECANJE SIJA
RASTACEM SE NA DVE STRANE
JEDNA JE SVE STO SMO BILI TI I JA
A DRUGA SU SVE MOJE OBMANE

B.P.

komentari???

SMRT LJUBAVNIKA

IMACEMO POSTELJE,CELE U MIRISU
I DIVANE DUBOKE,GROBNICAMA SLICNE,
PO STALCIMA CVETOVE NEKE NEOBICNE
STO U LEPSEM PODNEBLJU ZA NAS CVETALI SU.

RAZBUKTAVSI POSLEDNJU ISKRU VATRE SVOJE
SRCA CE NAM POSTATI DVE LUCE,DVA PLAMA
STO CE SVOJIM DVOSTRUKIM ODBLESKOM U NAMA
DVE DUSE,DVA ZRCALA,U JEDNO DA SPOJE.

U VECE OD MISTICNOG RUJNOPLAVOGKRESA
MI CEMO IZMENITI SAMO JEDAN BLESAK,KAO ZBOGOM POSLEDNJE,JECAJ NEIZMERAN;

A ONDA CE aNDEO U SOBU NAM UCI,
DA PONOVO OZIVI,RADOSTAN I VERAN,
POTAMNELA ZRCALA I UGASLE LUCI.
bodler

ovo je najromantichnija..


I ovde i tamo

Draga moja
dok ti ovo pisah
vrh lapisa
mastiljavog sisah.
Misli jure
ovolka mi glava
usta moja
vec su modroplava.

Ja ti numem mlogo
pametno da pisem
ni da pesme slazem
kao sto bi teo
al vec duze vreme
nesto tesko disem,
tedo da ti kazem..
ali nisam smeo.

Ti sad spavas
mozda drugog snevas
srce moje
suzama zalevas.

Tuga me spopada
gusim se od bola
samo kad se setim,
kako si krejonom
napisala tada
na beloj salveti
i krisom mi dala
rukom ispod stola
da narucim pesmu:
"Meni si se draga
obecala"

Evo vreme ide
i ovde i tamo
Svud okolo
vesele se svadbe,
a ja bi da cujem
jedino i samo:
dal je ona pesma
svirala za dzabe?

Ti sad spavas
mozda drugog snevas
srce moje
suzama zalevas.
Al ako te ova
moja pesma seti
slobodno se javi,
nemo da oklevas!

Meni nesto eto
san na oci nece
sve se valjda nadam
jos sam onaj pravi,
daleko si sada
da ti saljem cvece
sve sto imam
poljubac je samo
a i on je neki
modroplavi...

čitaj i plači

A kad zaboraviš šarene pokrivače srjedom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikuda ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram da radim, i srećna sam . . .
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem . . .

I kako si psovao ako bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog mastilom
u jugozapadnom ćošku, na nedeljni ručak.
A to je uvijek bilo pile s testeninom, ili pile s rižom, i salata,
pa raženi hleb i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš . . .

Kad zaboraviš moj tihi predosećaj
Da će rat završiti pre nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedeljno svežoj posteljini
I nježno se slivali jedno u drugo . . .
Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

Lady - Keny Rogers

I evo nekih reci koje sam ja napisao za jednu curu, meni znace moze svako da se prepozna:

"Nikad pre nisam bio tako slab, da ne mogu drhtanje tela da suzbijem da ne vidis koliko jako delujes na mene, nikad nisam osetio da neko tako iskreno u mojim rukama skakuce u ritmu srca i nikad se nece ponoviti ona noc iznenadna kao ta i nikad neces znati koliko je malo hvalilo tvojih reci da te zavolim."

OVE NOCI

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Napisati na primer:"Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".

Nocni vetar kruzi nebom i peva.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je,a katkad je i ona mene volela.

U nocima,kao ova,drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je,koliko puta,pod beskrajnim nebom.

Volela me je,a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema.Osecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc,bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve.U daljini neko peva.U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Kao da je hoce pribliziti moj je pogled iste.
Moje srce je iste,a ona nije uz mene.

Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami,oni od nekada,nismo vise isti.

Vise je ne volim,zaista,ali koliko sam je voleo.
Moj glas je trazio vetar da joj dodirnem uvo.

Drugome.Pripasce drugome.Kao pre mojih
poljubaca.
Njen glas,njeno sjajno telo.Njene beskrajne oci.

Vise je ne volim zaista,a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav,a tako je dug zaborav.

Jer sam je u nocima,kao ova,drzao u svom narucju,moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.

Pablo Neruda