Romance Cafe forums

Ti da si pas istinski pravi
Im'o bi planinu svoju
Bili bi ti svi zubi zdravi
I ovce sve na broju.
Ni lajati ne znash pseto jedno, stidish se rodjena glasa
Shto me gledash tako bedno sram te bilo pasa.

TEBI, LJUBAVI

1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

Tvoj prohtev je veći od prohteva drugih,
zatu ćutić.

Pritvotnom ravnodušnošću
Ne haješ za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje.

IDI IDI NESANICE

DA NE GLEDAM TVOJE LICE

DA MI ZORA BOL NE STVARA

IDI PUSTI ME DA TE ODSANJAM

... Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,
i tako čudno slični ponekoj suzi jasnoj.
Možda je sreća samo što smo k'o nebo ravni
sišli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,
i pronašli u sebi da zajedno umemo
da dočekamo drumom i cvetanje i vetar,
pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ...
bez straha da l' postoji sledeći kilometar ...

Mika Antić

Prosto moram...
makar samo stih
(iako znam celu pesmu,ali da pevam)

Ko te ima taj te nema...

PA KAZEEEE
....

ko te nema taj te voli
ko te voli taj te sanja
ko te sanja taj te ljubi
a ti o tom pojma nemash

I can feel your body
When I'm lying in bed
There's too much confusion
Going around through my head

And it makes me so angry
To know that the flame still burns
Why can't I get over?
When will I ever learn?

Old love, leave me alone
Old love, go on home

I can see your face
But I know that it's not real
It's just an illusion
Caused by how I used to feel

And it makes me so angry
To know that the flame will always burn
I'll never get over
I know now that I'll never learn



Old Love by Eric Clapton

Sviri harmoniko tugo

...
Sviri harmoniko tugo, tugo
prsti svirca
val pomori!!!
napij sa mnom - kuchko, shugo!
napij sa mnom...
sa mnom!!!

Izgubljena si
i ofucana
preko mjere
...
shta zvjerkash
tim plavim ochurdama
da te odaberem !???

Josh bi samo
uVrh pristajala
da vrane plashish!
ides mi na jetra, mala
i da sjashish
- i da sjashish!!


Sviraj harmoniko
sviraj onu moju
trgni tikvo shuplja
onu sisatu biH,
radije no koju
ta je ponajgluplja
...!

Mnogo vas je bilo
ti mi dakle nisi
neka prvina
al' nijedna ne bje`
ko shto ti si
takva strvina!!

Shto bolnije - to zvuchnije
tu dolje!
ili drugdje - u mraku...
necu da se ubijem
zbog drolje
...
idi k vragu!!!

Dojadi mi da raztachem
zhivot, ustaj, olosh prosim!
...
ja plachem, draga - plachem!!
............
oprosti...
... oprosti........